03.03.2009.

Tozza Rabassa: Braćo moja napaćena


Kad bog oće i bik se oteli, rekao je jednom braći napaćenoj Tozza Rabassa u retkim trenucima nostalgije, ljubavi i siromaštva.
Dodao je takođe i da će doći vrijeme da se jede pečenje bez leba i masti, ali je malo bilo onih koji su vjerovali i koji su želeli da čuju

Vrijeme koje prođe nazvali bi plus - kvamperfekat a ono koje dolazi futur. A od prezenta ni traga ni glasa.

I krenuše tamo negde 90-tih braća napaćena u juriš koji bi mogli nazvati pohodom, širom zemlje/male i rastresite/ počev od Šapca, Kragujevca, Aranđelovca, Niša, Gornjeg Milanovca, Subotice, Novog Sada, Obrenovca, Kruševca,da prave razne ŠRAFOV-e, FAROV-e, Alter Ego festivale, Paket Aranžmane, promocije, širenje kruga prijateljstva, okupljanja onih koji se do sada nisu okupljali, zgrtanje svekolike pozitivne energije usmerene u jednom pravcu - III SRPSKI ROCK USTANAK.

Lavina koja se survava sa planine Rudnik i ruši sve pred sobom.

Potomci Karađorđevića i Obrenovića ruku pod ruku, nogu pod nogu, mic po mic, sačuvaše i stvoriše ono što pre toga nikom nije pošlo za rukom a uspelo nogom - NOVE SRPSKE VOJVODE ŠIROM SRBIJE DIGOŠE NAROD, oteraše dahije i ustrojiše NOVI PRAVITELJSTVUJUŠĆI ROCK SOVJET.

Svaka nahija, svaki grad imao je svoje vojvode,svoje heroje, svoje Sinđeliće, svoje Rajiće.
Milina ti bilo pogledati ustaničku Srbiju, objaviti ploču, krenuti na promotivnu turneju, jer znaš da ideš u gradove koji te čekaju i znaš da te čekaju braća napaćena sa hlebom i solju.
Jataci na sve strane, krčmarice mlade koje poje ranjene junake,ljudi zagledani tamo negde napred sa mačem u rukama, koji svoje junake ne htedoše izdati po cijenu da im lože vatru na prsima..

Al dođe Mitrov danak, nesta đebane, polomiše se jatagani, isprazniše šančevi, polipsaše konji vrani, nesta rakičine puste Klekovače, povataše one koji behu najbliži drumovima,neki utekoše tamo preko vode pod okriljem noći, neki odoše tamo negde da traže svoje mišljenje, neki ostadoše zakopani, satrveni, sa koricom krua u džepu, neki za malo žutih dukata prodadoše jatake svoje i krčmarice kod kojih su se vinom i rakičinom zalivali.
Sve za jedan dan, tako običan dan u neku ruku neobičan dan, staro sunce nema novih knjiga - samo jedan - žuti tuberan, kaže pesma.

Mentalni holokaust i rock prostitucija.

Krvavi sinovi propaloga carstva, još uvek mašem starom zastavom, još uvek snimam nevidljive fotografije još uvek čekam da dodje sudnji dan, vapi stih na Inžinjerima ljudskih duša. ZB.
Braćo moja napaćena širom svijeta bela, da li ću vas opet naći? I gde ste sada vi? A gde smo sada mi?

Šuma nikako da ozeleni, valjda će i taj Đurđevdan doći..